На самој каменој литици, низводно од Смедерева, пажњу привлаче обриси средњовековне тврђаве Рам. То је древни Рамски град који попут војника на мртвој стражи чува улаз у предворје Ђердапа.
У садашњем облику, тврђава је опстала из времена турског султана Бајазита Другог. Кажу да је, борећи се на овим просторима, застао да се одмори на узвишењу одакле се пружао леп поглед на све четири стране. Седећи тако на свом „ихраму“ (ћилиму) он је заспао, да би се нешто касније пробудио окрепљен и препорођен. Тада је наредио да му се на овом месту сагради тврђава. Било је то моћно, артиљеријско утврђење око кога су се ломила копља многих царстава. Уз тврђаву, чија је реконструкција почела, налазе се и остаци хамама и добро очуван караван сарај.
Два километара ниже од града налази се римско археолошко налазиште Ледерата које открива трагове боравка Келта, Авара, Словена…
Из Рама је кренула прва српска депутација са протом Матејом Ненадовићем. Код Рама се Карађорђе из изгнанства вратио у Србију. Овде је службовао, као цариник, и Вук Стефановић Караџић. Код Рама почиње 70 километара дуга рамска пешчара. Овде је, помоћу скеле, успостављена најкраћа свакодневна веза са Јужним Банатом.
Ваља доћи у Рам и упознати се са романтичном легендом о Ромулу и Рему, причом о Барону Лопрештију и немачком форсирању Дунава.
