Turistička organizacija Veliko Gradište

Kisiljevačka crkva se u izvorima prvi put pominje 1824. godine. Naime, tada je kao pomoć za kisiljevačku crkvu knjaz Miloš 8/20. avgusta 1824. godine odobrio ( od đurđevskog poreza za 1824. godinu ) 500 groša koja su isplaćena 14/26. avgusta 1824. godine. (70) Godinu dana kasnije kmetova iz Kisiljeva su 20. avgusta/1. septembra 1825. godine, u samom Kisiljevu, izdali pismenu potvrdu o poklanjanju livade u Rudarevu svešteniku Jeliseju Markoviću. Prvi, mada šturi,opis kisiljevačke crkve dao je Joakim Vujić koji ju je obišao 7/9. juna 1826. godine. On navodi : " Ovo selo ( Kisiljevo nap. aut. ) jest dosta veliko, koje može imati do 80 domova i leži na reku Dunavu. Na sredi ovog sela jest cerkva od pletera i drva načinjena i rogozom pokrivena. Ona je ot svirepi Turaka mnogokratno stradala i paljena bila. Pervi fundator ove cerkve tko je bio, doznati nosam mogao, nego je hram cerkve sv. Otac Nikolaj, i unutri sve po običaju blagočestive cerkve namešteno stoji. Nedaleko od ot cerkve jest i jedna vdovstvujušća škola bez učitelja. " Knjaz Miloš je 9/21. decembra 1823. godine izdao naredbu No 3523 o popisu sviju novosagrađenih crkava u Srbiji. U izveštaju, dobijenom po toj naredbi iz Požarevačkog okruga, piše da je crkva u Kisiljevu ( hram Sv. Nikole ), u kapetaniji ramskoj, sazidana 1822. godine.